Početkom 2025. godine donete su značajne izmene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koje su unele nove obaveze za privredne subjekte, ali i proširile nadležnosti regulatornih tela. Ovo nije još jedna tehnička izmena zakona u nizu — reč je o sveobuhvatnom prilagođavanju domaćeg sistema međunarodnim standardima, sa ciljem ulaska Srbije u SEPA zonu i jačanja otpornosti finansijskog sistema na zloupotrebe.
Jedna od ključnih novina jeste proširenje kruga obveznika. Pored banaka, osiguravajućih kuća, advokata i notara, zakon sada prepoznaje i nove delatnosti koje se mogu koristiti za pranje novca: pružaoce usluga osnivanja firmi, fiducijarne usluge, upravljanje imovinom za treća lica, ali i trgovinu umetninama i dragocenostima, naročito kada se transakcije vrše u slobodnim zonama ili lukama. Isto važi i za digitalni svet – platforme i servisi koji se bave digitalnom imovinom sada su jasno prepoznati i obavezni da sprovode sve mere KYC i izveštavanja.
Obveznici imaju obavezu da izrađuju pisane procene rizika, redovno ažuriraju interne akte i primenjuju pojačane ili pojednostavljene mere identifikacije klijenata, u zavisnosti od prirode i rizika poslovnog odnosa. Zakon detaljno reguliše situacije kada je potrebno primeniti pojačanu pažnju – posebno kada je reč o transakcijama sa strankama iz ofšor zona, digitalnim transferima ili klijentima sa složenim vlasničkim strukturama. Na drugoj strani, omogućeno je i pojednostavljenje procedura za niskorizične klijente, ali uz jasno definisane uslove.
Uprava za sprečavanje pranja novca i drugi nadzorni organi dobili su znatno šira ovlašćenja, uključujući privremenu obustavu transakcija, uvid u poslovanje i pristup podacima u roku od osam dana. Kazne za kršenje obaveza su oštrije nego ikada – kreću se do 600 miliona dinara za pravna lica, dok odgovorna fizička lica mogu biti kažnjena i do 12 prosečnih zarada.
Za sve koji posluju u oblastima koje su sada prepoznate kao visoko rizične ili koji se prvi put nalaze među obveznicima zakona, ovo je poziv na akciju. Nema više prostora za neznanje – usklađivanje sa Zakonom o SPNFT nije opcija, već nužnost. Preduzeća bi trebalo da preispitaju svoje poslovne modele, interne politike i načine obrade podataka, kako bi izbegla visoke kazne i zaštitila svoju reputaciju.
Objavljeno: 15.04.2025.